Povredio sam samo jedan prst na nozi — zašto me boli cela noga?

„Jaoj… prst je, a zašto me boli cela noga?”

„Jaoj… jaoj…”

Purum dolazi šepajući, poskakujući tup-tup na jednoj nozi.

Kaže da je jednim palcem udario o prag, a lice mu je sve zgrčeno.

„Didi, čudno je. Povredio sam samo jedan prst… a probada me i list, i but me steže, boli me cela noga.”

Saerom, koja je gledala sa strane, odmahuje glavom. „Ama, Purum se pravi važan~ Je l' da, Popo?”

Ali meni je nešto bilo čudno. Za pravljenje važan, stvarno izgleda kao da ga boli. Povredio je jedno mesto na prstu, a zašto ga boli sve do gore?

Pitala sam Popo — „je li stvarno sve povezano?”

Popo je dolebdeo i mirno dodirnuo Purumovu nogu. „To što ga ne boli samo prst zapravo je sasvim očekivano.”

„Zašto?” prišla sam mu sasvim blizu.

„Kad se povredi kost na prstu, mišić koji obavija taj prst i mišići koji pokreću stopalo se prepadnu i snažno se zategnu. Onda se, jedan za drugim, zategnu i mišići lista i buta koji su za njih vezani.”

„A? Pa sve je to povezano~?” Saerom je razrogačila oči. Govorila je da se pravi važan, a sad je ona iznenađenija.

Ni ja nisam mogla da poverujem, pa sam pitala još jednom. „Stvarno? A kako je tačno povezano?”

Popo je kucnuo po dugmetu iznad. „Reči ti to ne dočaraju, zar ne? Onda idemo da pitamo direktno unutar tela.”

„A ko si sad ti?” Pojavio se kostur koji pleše

„Preobrazi se! Hop, hop!” Čim je Popo ispružio ruku ka Purumu —

Purumova koža je polako postala providna i on se pretvorio u kostur od samih belih kostiju, koji klopara!

„Aaa! Šta je ovo!” Purum je podigao svoju ruku i još više se iznenadio. „Zar u mom telu ima toliko kostiju?”

Kostur Purum kreće ramenima gore-dole, klima kolenima. Uopšte nije strašan, nego je čak sladak. Kostur koji pleše, kao gost, stoji baš pred nama!

„Čekaj, smem li da te pitam sve redom?” podigla sam ruku. Zanima me previše toga.

Od glave do pete — pitamo kosti

Prvo okruglu lobanju. „Šta ti radiš?”

Lobanja, oblikovana kao okrugla činija, zasvetlela je kao da odgovara. Mozak unutra potpuno obavija i čuva, a pravi i mesta za oči, uši, nos i usta. Znači kao da nosimo čvrst šlem.

Sledeća su na redu, u luk povijena, rebra. Dvanaest pari se povilo kao luk i napravilo veliku korpu. Unutra su lepo smešteni pluća i srce.

„Stavi ruku na grudi i udahni duboko.” Uradila sam kako je Popo rekao i, dok udišem, rebra se malo rašire pa se skupe. Opa, kost se pomera!

Kad sam pogledala nasred leđa, stajao je debeo stub nanizan od pršljenova! Kičma, kaže. To je stub koji nasred tela drži ravnotežu i podupire nas da stojimo uspravno.

Ispod nje je karlica. To je mesto koje spaja kičmu sa obe noge. Prima težinu koja se spušta odozgo i prenosi je dalje na noge. Znači zato možemo da hodamo.

„Kostiju u prstima ruke ima čak dvadeset sedam, sitnih kao zrno pasulja.” Kostur Purum mrda prstima. Pošto ima mnogo kratkih članaka, možemo da ih pokrećemo kako god hoćemo.

„Kako se kosti drže jedna za drugu?” Odgovor zgloba

Tu sam pitala ono što me najviše zanima. „A kako se kost i kost drže i tako lepo savijaju?”

Tada su lakat i ručni zglob zasvetleli. Zglob, kaže. Mesto na kom se kost i kost dodiruju i spajaju. Zahvaljujući njemu možemo da savijamo i ispružamo ruku i da okrećemo ručni zglob.

„Okreni jednom ručni zglob u krug.” Okrenula sam ga kako mi je rečeno i unutra se osetilo kao da se nešto meko kotrlja. Znači tako zglob radi.

Kostur Purum je dodao. „Znaš, moja baka se žalila da je bole kolena. Kad zglob dugo i mnogo koristiš, može da se istroši i da boli.” Znači ne sme se koristiti kako stigne — treba ih čuvati.

„Koliko ja imam kostiju?” Neočekivan broj

„Popo! Koliko ukupno kostiju ima u našem telu?” Brojala sam na prste, ali nisam mogla ni da naslutim.

„Odrastao ih ima oko 206. Ali…” Popo se široko osmehnuo. „Novorođena beba ih ima oko 450.”

„Šta?! Sićušna beba ih ima više?” Ovo stvarno nisam očekivala.

Ispostavilo se da se, dok rastemo, male kosti međusobno spajaju, pa im se broj smanjuje. A kosti postaju sve tvrđe, i kad otvrdnu, teško se još izdužuju — zato u odraslom dobu visina prestaje da raste.

Znači to što ja sad rastem u vis jeste zato što su mi kosti još meke i u fazi rasta. Baš neverovatno!

„Sad mišićavko!” Zagonetka je konačno rešena

Tada je Popo opet ispružio ruku. „Treba upoznati i mišiće, zar ne? Preobrazi se!”

Purum, koji je bio kostur, ovog puta je nabildan postao mišićavko — ta-da! „Ha-ha-ha, baš sam kul~?” Purum obema rukama pravi kvrge na miševima.

„Zar u mom telu ima toliko mišića?” Purum se opet iznenadio.

„Naravno. Mišići čine otprilike polovinu naše telesne težine.” Na Popove reči svi smo zinuli. Da mi je pola tela mišić.

Tek sad mi se onaj raniji upit polako razjasnio. Zašto ga je bolela cela noga, a povredio je samo jedan prst.

„Mišići obavijaju i štite kost, a i pokreću je.” Popo je pustio mišićavog Puruma da polako prohoda.

Čim je zakoračio, nije se pokrenuo samo mišić stopala. Mišić kolena i mišić buta krenuli su jedan za drugim. Sve je povezano i kreće se odjednom!

„Aha!” Nehotice sam se lupila po kolenu. Pošto ga je boleo prst, mišići vezani za njega svi zajedno su se naprezali — zato ga je probadala cela noga.

„Pa da! Stvarno je sve povezano!” Purum se vedro nasmejao. Saerom, koja je govorila da se pravi važan, već je imala izvinjavajući izraz lica. „Purume… izvini, sigurno te je stvarno bolelo.”

„Ima li mišića koje ne mogu sam da pokrenem?”

Palo mi je na pamet još jedno pitanje. „Da li sve mišiće pokrećem kako ja hoću?”

„Ne.” Popo savija i ispravlja Purumovu ruku. „Mišići koji se pokreću mojom voljom, kao oni u ruci, zovu se skeletni mišići. Priljubljeni su uz kost i vuku je i ispravljaju.”

„A mišići koji pokreću, recimo, želudac ili creva rade sami od sebe, i kad im ja ništa ne kažem. Njih ne možemo da pokrećemo po svojoj volji.”

„I srce?” Stavila sam ruku na grudi. Lupa lup-lup, bez predaha.

„Tako je. Mišić koji tera srce da kuca ne odmara ni dok spavaš.” Opa, znači postoji mišić koji marljivo radi i dok ja spavam.

Kod kuće sam sama napravila kvrgu na miševu

Prvo što sam uradila čim sam se vratila kući. Ispružila sam ruku, pa je — jeeen, dva! — savila.

I onda mi je gornji deo ruke iskočio u kvrgu. Kad sam je opipala drugom rukom, bila je tvrda.

To je, kažu, mišić koji se skraćuje i vuče kost. Pošto se mišić skrati, kost se za njim savije, i kvrga iskoči!

Opipala sam tup-tup i lakat, i koleno, i glavu. Osetiš ono tvrdo ispod kože, zar ne? To su sve kosti. U svakom kutku našeg tela kriju se kosti i mišići, ruku pod ruku.

Da, a da bi kosti i mišići bili jaki, treba se napolju veselo istrčati i raznovrsno jesti hranu sa kalcijumom, kao što su mleko i inćuni. Večeras ću uzeti još jedan zalogaj inćuna.

Ali znaš šta… Puruma je od jednog prsta bolela cela noga, a ja sad sasvim zdravo skakućem tup-tup. Da li i to što me ništa ne boli znači da kosti i mišići lepo sarađuju? Ho ho.

▶ Pravi AR ekrani iz aplikacije WAGZAK JUMP

Upoznaj ih u AR-u, zajedno sa Didi

← Prevuci u stranu

Hoćeš li i sam da upoznaš kosti i mišiće u svom telu?

WAGZAK JUMP — uskoči u svet

Download on theApp StoreGET IT ONGoogle Play

Često postavljana pitanja

Uskoro se javljam sa novom zanimljivom pričom. Vaša Didi.