Kruuurr u stomaku — ko to tamo kmeči?
Didi jede užinu, a iz stomaka joj se stalno čuje „kruuurr”.
Da nađe vlasnika tog zvuka, Didi se smanjuje na veličinu zrna pasulja i sa Ppuri silazi kroz lavirint u stomaku.
Prateći trag po trag — kuda hrana ide i kako se menja od usta do stomaka i creva — tačno se otkriva odakle dolazi to kruuurr.
Kruuurr — odakle dolazi ovaj zvuk?
Kruuuurr —
Žvakala sam užinu kad se odnekud začuo čudan zvuk.
Osvrćem se levo-desno. Pa u sobi nema nikoga osim mene?
A onda opet, kruuurr. Kad sam mirno stavila ruku na stomak, zvuk je bio baš tu.
U mom stomaku se čuje kao da neko kmeči.
Ne boli me, pa zašto onda? Da se možda ona užina od maločas kotrlja unutra?
Pa znaš me — kad me nešto zanima, ne mogu da izdržim. Odlučila sam da sama nađem vlasnika zvuka.
Smanjena na zrno pasulja, u lavirint u stomaku
WAGZAK JUMP sam otvorila priču „Istraživanje stomaka koji klokoće”.
Ppuri, doktor za biljke, maše mi i dočekuje me. „Zdravo, mala istraživačice! Danas ćemo se smanjiti na veličinu zrna pasulja i istražiti lavirint u stomaku.”
Zrno pasulja? Osetila sam kako mi se telo stvarno skuplja, a onda mi se zavrtelo pred očima —
Kad sam došla sebi, stajala sam pred ulazom u dug i klizav tobogan.
„Ppuri, meni stalno nešto pravi kruuurr u stomaku. Došla sam jer me zanima šta je to.”
Ppuri se samo široko osmehnuo. „Onda hajde da siđemo prateći zvuk. Put kojim ide hrana i jeste put kojim ide zvuk.”
Kreće detektivska igra u kojoj jurimo zvuk.
Prvi trag — u ustima se sitni i omekšava
Kad sam pogledala gore, ogromni zubi su glasno drobili hranu.
„Prvo što varenje radi jeste da zubima sitni hranu.” objašnjava mi Ppuri.
I jezik je prevrtao hranu tamo-amo i mešao je sa pljuvačkom.
Čim pljuvačka dotakne hranu, ono što je bilo tvrdo postaje sve mekše i gušće.
„Mora da omekša da bi lako skliznula niz tobogan.” Na Ppurine reči sam klimnula glavom.
Ali čudno je. Ovde se čuje samo hrskanje i žvakanje, a ono kruuurr od maločas nije. Izgleda da je vlasnik zvuka niže.
Drugi trag — niz tobogan jednjaka, fijuuu
Gut. Čim je hrana progutana, i nas dvoje smo bili povučeni sa njom.
Uzak i dug kanal nastavlja se kao tobogan — to je, kažu, jednjak.
To je put koji spaja usta i stomak.
„Aaaa, prebrzo je!” Digla sam ruke uvis i sjurila se dole.
Kanal nas talasanjem gura naniže. Baš neverovatno.
Na kraju se vidi nešto kao velika soba. Ppuri pokazuje. „Skoro smo stigli do stomaka!”
Treći trag — stomak se zgrčio i konačno smo uhvatili rep zvuka
Čim smo ušli u stomak, zidovi su bili sasvim naborani.
„Vidi ove zidove, svi su u naborima!” Kad sam se iznenadila, Ppuri je objasnio.
„Kad nema hrane, nabori stoje skupljeni, a kad hrana uđe, rašire se. Tako stomak može da se poveća i više od dvadeset puta.”
I stvarno, čim je hrana ušla, nabori su se rašireli i soba se naglo proširila. Znači stomak menja veličinu kako mu odgovara.
Tada se desilo. Zatalasalo se pod nama, zatalasao se plafon. Ceo stomak je počeo talasasto da se grči i pokreće.
„Aaa, Ppuri! Izgleda da će nas stomak pojesti!”
Ppuri se grohotom nasmejao. „Ne brini, to je rad stomaka. Stomak se talasasto grči i tako ravnomerno meša želudačni sok i hranu.”
Želudačni sok koji curi iz zidova meša se sa hranom, a taj sok, kažu, uništava i loše bakterije u hrani i pomaže varenje.
U tom trenutku, sa svih strana je odjeknuo kruuuurr — onaj poznati zvuk.
Tako je, to je to! Onaj zvuk koji sam maločas čula iz svog stomaka!
Bio je to zvuk koji nastaje dok se stomak marljivo grči. Konačno smo uhvatili vlasnika zvuka!
Zvuk nije dolazio sa jednog mesta — beskrajno dugo tanko crevo
Prateći hranu dobro izmešanu sa želudačnim sokom, i mi smo sišli dalje.
Ali ovom putu se ne vidi kraj.
„Ppuri, koliko je ovo uopšte dugačko?” Vijugav kanal nastavljao se bez kraja i konca.
„Ovo je tanko crevo. Kad bi ga ispravio i izmerio, bilo bi pet puta duže od čovekove visine.” Pet puta — razjapila sam usta.
A onda je i ovo tanko crevo počelo da se grči kao stomak. Opet se čuje kruuurr!
Znači vlasnik zvuka nije bio samo jedan. I stomak i creva su se zajedno kretali i pravili zvuk.
„Mora da se kreće ovako da bi se hrana i sokovi za varenje što više susreli. A i da bi hrana išla sve niže.” dodaje Ppuri.
Ovde se hrana ozbiljno razlaže na sitno i upijaju se hranljive materije koje telu trebaju. Žučna kesa i pankreas takođe pomažu varenje sa strane, pa svi rade kao jedan tim.
Poslednja soba — debelo crevo, kraj putovanja
Kad su sve hranljive materije upijene, ostaci su otišli u poslednju sobu.
„Ovo je debelo crevo. Kraće je od tankog, ali je dvaput deblje — zato se i zove debelo.” objašnjava mi Ppuri.
„A šta biva sa onim što je ostalo ovde?” Kad sam pitala, Ppuri se blago osmehnuo.
„Ostaci koji dođu dovde napola se stvrdnu i na kraju izađu iz tela kao kaka.”
„Fuj, odvratno!” Nehotice sam zapušila nos, a Ppuri je odmahnuo rukom.
„Kakvo odvratno~ Tek kad se to lepo izbaci napolje, varenje je potpuno gotovo. Samo tako možemo opet da jedemo nešto ukusno!”
Kad bolje razmislim, tako je. I to što lepo obaviš veliku nuždu deo je varenja. Znači hrana koja je krenula iz usta prošla je ceo ovaj dugačak lavirint.
Opet se čulo — ovog puta iz drugarevog stomaka
Kad smo završili istraživanje, vratila sam se u svoje pravo telo.
Sad me zvuk iz stomaka nimalo ne plaši. To je zvuk stomaka i creva koji marljivo rade!
Tada se iz stomaka drugara pored mene začulo kruuuurr — potpuno isti zvuk.
Drugar je pocrveneo i, ne znajući šta da radi, rekao: „O, o… meni stomak pravi neki čudan zvuk.”
Blago sam prislonila uvo na njegov stomak. Jasno se čuje kako se stomak i creva grče.
„To nije nimalo sramotno! To je znak da i tvoj stomak upravo marljivo radi.” Na moje reči drugar se tek tada nasmejao.
Zvuk kruuurr koji čuješ kad prisloniš uvo na stomak, gladan ili posle jela. Ispada da je to zvuk rada naših unutrašnjih drugara, kakav svi imamo.
Kako da pomognemo drugarima u stomaku da bolje rade
Sad sam stekla jednu naviku dok jedem. Da žvaćem temeljno, više puta nego inače.
Kad se u ustima sve lepo usitni, drugari u stomaku troše manje snage, a svare bolje.
Pijem i vodu često i jedem raznovrsno povrće i voće. Onda put kroz stomak postane gladak kao tobogan, pa hrana lepo prolazi.
Hoćeš li večeras, pre spavanja, da staviš ruku na stomak? Ako čuješ kruuurr, blago ga pozdravi.
„I danas si se potrudio, laku noć!” Ho ho.
▶ Pravi AR ekrani iz aplikacije WAGZAK JUMP
Upoznaj ih u AR-u, zajedno sa Didi
← Prevuci u stranu
Hoćeš li se i ti smanjiti na zrno pasulja i ući u stomak?
WAGZAK JUMP — uskoči u svet
Često postavljana pitanja
P. Zašto se iz stomaka čuje zvuk „kruuurr”?
Stomak i creva se talasasto grče da bi ravnomerno izmešali hranu i sokove za varenje, a zvuk koji pri tom nastaje jeste to „kruuurr”. Najbolje se čuje kad si gladan ili posle jela, a nije znak bolesti nego zdrav znak da organi za varenje marljivo rade. Ako prisloniš uvo na stomak, čuješ ga još jasnije.
P. Kojim putem hrana prolazi od usta do izlaska iz tela?
Hrana koju su zubi usitnili i koja je omekšala pomešana sa pljuvačkom spušta se niz dug kanal — jednjak — do stomaka. U stomaku se meša sa želudačnim sokom i usitnjava još više, a u dugom tankom crevu, pet puta dužem od čovekove visine, upijaju se hranljive materije. Na kraju, u debelom crevu, ostaci postaju polučvrsti i izlaze iz tela — i varenje je gotovo. Redosled je: usta → jednjak → stomak → tanko crevo → debelo crevo.
P. Kako da varenje bude bolje?
Ako hranu žvaćeš temeljno i više puta, usta je unapred usitne, pa stomak i creva troše manje snage, a svare bolje. Ako često piješ vodu i raznovrsno jedeš povrće i voće, put kroz stomak postaje gladak i hrana lepo prolazi. Odlično je za decu od 4 do 12 godina, da kroz igru uče o svom telu.
Uskoro se javljam sa novom zanimljivom pričom iz lekcija. Vaša Didi.