Čim sam ušla u šumu, vazduh je imao drugačiji ukus
Didi sama ulazi u šumu i u tišini posmatra jedno veliko drvo.
Saznaje kako drvo pravi čist vazduh i šta se krije unutar posečenog stabla.
To je Didin šumski dnevnik posmatranja, koji se završava zahvalnicom drvetu.
Trenutak kad zakoračiš na ivicu šume
Čim sam zakoračila na ivicu šume, vazduh je odjednom imao sasvim drugačiji ukus.
Miris kakav u gradu nikad nisam osetila. Vlažna zemlja sa laganim, oporim dahom trave — takav miris.
I ne primetivši, raširila sam obe ruke i duboko udahnula. Vrh nosa mi se rashladio i — ah, baš prija.
Danas sam sama. Bez drugara, došla sam da polako razgledam ovu šumu.
Pod nogama šuška suvo lišće. Iznad glave, kroz krošnju, svetlost pada u sitnim krpicama.
Zastala sam ispod najvećeg drveta
I onda sam stala pred jednim najvećim drvetom.
Zabacim glavu koliko god mogu — vrh se i dalje ne vidi. A stablo ne mogu da obuhvatim ni sa obe ruke, fali još podosta.
Prislonila sam dlan na hrapavu koru. Rapavo, hladno i čvrsto.
Kakva li se tajna krije unutra? Pa znaš me — kad me nešto zanima, ne mogu da izdržim.
WAGZAK JUMP — u njoj sam otvorila priču „Drveće je zaista dragoceno”. Htela sam da drvo vidim izbliza.
Drvo koje udiše i izdiše
Drvo na ekranu polako diše.
Usisalo je — šup! — ugljen-dioksid koji lebdi u vazduhu, a ugljenik iz njega uredno je pohranilo u svoje telo.
A onda je — fuuu! — vratilo napolje čist kiseonik.
A, znači drvo pravi vazduh?
Još jednom sam duboko udahnula.
Pa ja upravo udišem kiseonik koji je ovo veliko drvo maločas ispustilo. Baš, baš neverovatno.
Znači zato je vazduh imao drugačiji ukus čim sam ušla u šumu.
I moj sto je nekada bio drvo
Drvo nam ne daje samo vazduh dok je živo.
Kad sam prelistala dalje, drvo je postalo sto, pa stolica, pa čak i brod i kuća.
Kad bolje razmislim, i sto u našoj kući i stolica na kojoj svakog dana sedim — sve je to od drveta.
Dodirujem ih svakog dana, a nijednom nisam pomislila na to. Sve je to nekada bilo drvo koje je živelo negde u šumi.
Da li je u redu seći drveće?
Tu me je malo uhvatila briga.
Ako ovako seku drveće da bi pravili nameštaj, zar se šuma neće isprazniti, a vazduh pokvariti?
Ali ekran mi je pokazao odgovor.
Kad drvo jako ostari, snaga kojom upija ugljen-dioksid i pravi kiseonik polako slabi.
Zato se sasvim staro drvo poseče i iskoristi, a na to mesto se ponovo posadi mladica.
Dok mladica brzo raste, pije još više ugljen-dioksida i ispušta još više kiseonika.
Ne valja samo seći, ali ako sečeš pa onda sadiš i neguješ, šuma zapravo postane još zdravija — eto o čemu se radi.
Tajna skrivena u preseku trupca
Pa gde onda ode sav taj ugljenik koji je drvo skupljalo ceo život, kad ga poseku?
Zagledala sam se u presek trupca na ekranu. Okrugli godovi bili su gusto urezani.
A ispostavlja se — i kad drvo posečeš, ugljenik u njemu ostaje sačuvan.
Zovu to konzerva ugljenika!
Kao što je hrana zatvorena u konzervi, tako je i ugljenik zatvoren u drvetu.
Znači i u onom našem drvenom stolu i danas tiho stoji ugljenik koji je nekadašnje drvo sakupilo.
Mislila sam da je to samo tvrd komad drveta, a unutra se krilo tako nešto.
Ponovo gledam uvis, u veliko drvo
Odvojila sam pogled od ekrana i ponovo pogledala uvis, u to veliko drvo pred sobom.
Isto je drvo kao i malopre, a sad mi izgleda potpuno drugačije.
Ovo drvo i u ovom trenutku marljivo pije ugljen-dioksid i pravi kiseonik koji će dati meni.
A kad jednom, mnogo kasnije, ostari, možda postane nečiji sto ili stolica i u sebi čvrsto sačuva taj ugljenik.
I dok je živo, i pošto ga poseku — drvo nam je sve vreme nešto davalo.
Hvala ti, drvo
Još jednom sam prislonila dlan na hrapavo stablo.
A onda sam ga tiho pozdravila. „Hvala ti što praviš tako čist vazduh. Zaista si dragoceno.”
Drvo me sigurno nije čulo, ali šta mari.
Dok sam izlazila iz šume, osvrnula sam se još jednom. Veliko drvo je stajalo na istom mestu i blago mahalo lišćem.
Kad sledeći put odem u park u komšiluku, i tamošnjem drveću ću tiho spustiti dlan. I vi ste sigurno zauzeti pravljenjem kiseonika? Ho ho.
▶ Pravi AR ekrani iz aplikacije WAGZAK JUMP
Tajne šume koje je Didi otkrila — upoznaj ih u AR-u
← Prevuci u stranu
Hoćeš li i sam da odeš da upoznaš veliko drvo u šumi?
WAGZAK JUMP — uskoči u svet
Često postavljana pitanja
P. Kako drveće pravi čist vazduh?
Drvo upija ugljen-dioksid iz vazduha, ugljenik iz njega skladišti u svom telu, a kiseonik vraća nazad u vazduh. Zato zahvaljujući drveću možemo da udišemo čist vazduh. Mlado drveće koje brzo raste upija posebno mnogo ugljen-dioksida i pravi posebno mnogo kiseonika.
P. Da li je seča drveća uvek loša?
Ne mora da bude. I drvo, kad jako ostari, sve slabije upija ugljen-dioksid. Zato, ako se staro drvo poseče i od njega naprave nameštaj ili kuća, a na to mesto se posadi i neguje mlado drvo, šuma može da postane i zdravija. Važno je da se ne samo seče, nego da se istovremeno i sadi i neguje. To ponavljanje seče i sadnje zove se održivi šumski ciklus.
P. Šta znači „konzerva ugljenika”?
Ugljenik koji je drvo upilo dok je bilo živo skladišti se u njegovom telu, a i kad se drvo poseče, taj ugljenik ostaje sačuvan. Baš kao što je hrana zatvorena u konzervi. Zato i u stolu ili stolici napravljenoj od drveta i dalje stoji ugljenik koji je to drvo sakupilo. Probajte kod kuće da pronađete predmete od drveta i da ih pogledate uz pitanje: „Znači i u ovome ima ugljenika!”
Uskoro se javljam sa novom zanimljivom pričom. Vaša Didi.