Working with AI : 3. Od emocija do jasnih instrukcija

Dan kada su emocije izbile prve

Čak i kada imam principe za rad sa AI-em, praksa je nešto sasvim drugo.

Učila sam kako da pišem promptove dok sam radila, ali bilo je trenutaka kada rezultat nije dostizao kvalitet koji sam želela.
Kada bi sesija trajala danima, a pravog napretka i dalje ne bi bilo.
Kada bih puna elana počela sa mišlju: „Danas ovo otvaram korisnicima!“, a onda bi prošlo više od nedelju dana, pa čak i mesec...

„Ah.... Da li AI još uvek ne može ni ovoliko?“

Delovalo je kao da je za sve kriv AI, ali na kraju se ispostavilo da ja nisam bila dovoljno vešta.
Malo ću razotkriti tu svoju slabu tačku koja je izašla na videlo. ;)

U septembru '26. navršavalo se skoro 5 meseci otkako sam počela da radim sa AI-em.
Ali nedavno sam postala svesna načina na koji se obraćam AI-u i pomalo se iznenadila.

„Molim?“ „Nije to.“ „Ne, ne, rekla sam ne.“ „Uradi ponovo.“

Sve su to bile stvari koje sam AI-u govorila po nekoliko puta dnevno.

Iako izražavanje emocija nije pomagalo AI-u da bolje obavi posao,
moje telo i um bi ipak prvi reagovali razdraženo.
Ono što mi je zaista bilo potrebno jesu jasna procena procesa i rezultata, kao i jasne instrukcije.

Zato sam odlučila da razdvojim te dve stvari. Da sama brinem o svojim emocijama, a posao učinim jasnim.
Kad god nešto nije išlo kako sam želela, vežbala sam da ne govorim kao ranije, već da dajem jasne radne instrukcije.

• Molim??????? → Proveri ponovo trenutni rezultat. Očigledno se razlikuje od zahteva.
• Nije to. → Proveri evidenciju rada da utvrdiš koje su promene zaista napravljene.
• Ne, ne, ne, rekla sam ne. → Prethodne instrukcije se iznova izostavljaju. Utvrdi koji uslov nedostaje.
• Uradi ponovo..... → Isti problem se ponovio. Proveri zašto prethodna ispravka nije sprečila da se ponovo pojavi.

Pitala sam Codex da način obraćanja u promptovima promeni iz optuživanja u radne instrukcije, a zatim sam to sažela ovako.

Držala sam beležnicu otvorenu u uglu ekrana i kopirala tekst iz nje svaki put kada bih se našla u takvoj situaciji. Instrukcije umesto optuživanja!
Kada sam počela drugačije da se izražavam, rezultati su postali precizniji. Čim sam izbacila emocije, i meni je samoj postalo jasnije šta je potrebno uraditi.

Ponovno podešavanje posla i života tako da mi odgovaraju

Zatim sam ponovo podesila način rada i života tako da mi odgovara.
Imam temperament koji stalno traži podsticaje, pa osećam veći umor kada u životu nema ničeg novog,
a to sam nakratko zaboravila dok sam se zbližavala sa AI-em!

Dok ručam, pustim mozak da se malo odmori i samo gledam u prazno, držim omiljene knjige kraj sebe, a počela sam i da se vraćam s posla biciklom!
Već sam pogled na noćni grad na putu kući budio uzbuđenje u meni, a dok sam brzo okretala pedale, stres je šššš~ napuštao moje telo.
Kada sam počela dobro da brinem o sebi, splasnula je i razdraženost na poslu. ;)

U jednom predavanju ↗ rečeno je da, kada odrastemo, više ne možemo da vidimo kako rastemo.
Pošto deca rastu u visinu, njihov rast možemo da vidimo sopstvenim očima,
ali kada postanemo odrasli, niko više ne pita: „Rasteš li lepo?“ niti vodi računa o tome.

Najbolja osoba za moj rast jesam ja sama.
I danas ću se lepo negovati!

/ piše Grace