San u moru — zašto su mi vrhovi prstiju plavi?
Ovo je priča o moru koje je Didi sanjala.
U snu je videla kornjaču sa plastikom u ustima i taman htela da dodirne lepu hobotnicu sa plavim prstenovima — kad ju je nešto prepalo!
Kad se probudila, Didi je odlučila da postane prava čuvarka mora.
Uf, moja ruka je dobro
„Uf… dobro je, moja ruka je dobro.”
Znaš li šta sam prvo uradila čim sam otvorila oči?
Pogledala sam vrhove svojih prstiju.
U snu sam taman htela da dodirnem malu, lepu, plavu hobotnicu.
Ali neko je viknuo: „Ne!” i od toga sam se odmah probudila.
Srce mi je lupalo. Čekaj, zar je sve to bio san?
Zagrlila sam ćebe i ostala mirno da ležim, prisećajući se mora u kom sam malopre bila.
San je počeo sa galebom umrljanim naftom
San je počeo na jednoj morskoj obali.
Šum talasa bio je tako prijatan da sam pomislila: „Vau, baš je osvežavajuće!” A onda se iznad moje glave jedan galeb namučio mašući krilima.
Stalno je mahao krilima, ali je gubio visinu i nije mogao lepo da leti.
Prišla sam bliže i videla da mu je perje puno nečeg lepljivog.
More je tako prijatno, a zašto se galeb toliko muči?
Saznala sam da se nafta koja iscuri iz broda koji je doživeo brodolom lepi za perje. Krila ptice tada postanu teška i ona ne može da leti.
Srce mi se steglo. Ako je ovako iznad mora, da li je pod vodom sve u redu?
Duboko sam udahnula i zaronila u more.
Prelepo more, ali u kornjačinim ustima…
U početku je bilo stvarno prelepo.
Vau, ovde je još čisto!
Između šarenih korala jata riba brzo su prolazila pored mene, a sunčeva svetlost svetlucala je na talasima.
Baš sam se opustila, kad odjednom…
Ispred mene se pojavila jedna kornjača.
Nešto joj se zaglavilo u ustima i videlo se da joj smeta.
Prišla sam bliže i videla — bio je to komad providne plastike.
Izgleda da je plastičnu kesu koja je plutala u vodi zamenila za meduzu i zagrizla je.
Koliko joj je samo smetalo…
Srce mi je potonulo, ali onda je doplivao jedan spasilac u ronilačkom odelu.
Saznala sam da on pomaže morskim životinjama.
Pažljivo je izvadio plastiku iz kornjačinih usta i ona je opet slobodno otplivala!
Uf, kakvo olakšanje.
Neki ljudi povređuju more, ali ima i onih koji ga ovako čuvaju.
Šta se krilo u ribljem stomaku
Plivala sam još malo i odjednom jasno videla unutrašnjost stomaka jedne ribe.
Bio je pun sitnih zrnaca.
Jao, zar su sve to komadići plastike?!
Plastika koju koristimo i bacamo u moru se raspada na sitne komadiće, sve dok ne postane poput malih zrnaca.
Toliko su mala da ih jedva vidimo, ali ribe misle da je to hrana i progutaju ih.
More je spolja izgledalo sasvim dobro, a unutra je ovako patilo.
Ruke koje vraćaju male rakove u more
U daljini je ribarski brod mrežom lovio rakove.
Ali u mreži su se našli i sasvim mali rakovi.
Jao, šta će biti ako odnesu i tako male?
Zabrinuto sam gledala, ali ribar je male rakove nežno vraćao u more, jednog po jednog.
Saznala sam da im daje vremena da porastu i postanu odrasli.
Za svaku vrstu morskih životinja određeno je koliko moraju da porastu pre nego što smeju da se love, kao i kada lov nije dozvoljen.
Drugare koji su još premali vraćamo u more da tamo još porastu.
Tako naši morski drugari mogu da nastave da žive. Hihihi, sad i ja pomalo razumem pravila mora!
Pružila sam ruku jer je bila lepa, kad odjednom: „Ne!”
Onda je između stena izvirila mala hobotnica.
Plavi prstenovi na njenom telu su svetlucali — bila je tako lepa.
„Vau, baš je lepa! Da je dodirnem samo jednom?”
I pre nego što sam razmislila, pružila sam ruku.
„Ne diraj je!”
Neko mi je brzo zaustavio ruku.
Saznala sam da ova hobotnica sa plavim prstenovima, iako ima lepe šare, u telu nosi veoma jak otrov.
U moru ima dosta lepih drugara koje je opasno dodirivati.
Kad ih gledamo samo očima, izdaleka, čuvamo i njih i sebe.
Zamalo da se nešto strašno desi!
I baš kad sam odahnula, oči su mi se širom otvorile.
Probudila sam se, ali srce je već odlučilo
Da, sve je bio san.
I hobotnica sa plavim prstenovima, i kornjača sa plastikom u ustima, i galeb umrljan naftom.
Ali sve je bilo tako jasno da mi je bilo teško da poverujem da je samo san.
Kornjačine oči koje su pokazivale da joj nešto smeta, zrnca u ribljem stomaku, pa čak i onaj glas koji je viknuo: „Ne diraj je!”
Mirno sam ležala pod ćebetom i razmišljala.
I kad more pati, daleko je od nas, pa često i ne znamo šta mu se dešava i samo nastavimo dalje.
Ali sada sam videla svojim očima. Ako mi koji znamo ništa ne uradimo, ko će?
Skočila sam iz kreveta i odmah pozvala Banggu.
I tako počinje prava igra čuvara mora
„Banggu, hajde da se igramo čuvara mora!”
Prvo smo odlučili da prebrojimo koliko plastičnih stvari naša porodica koristi tokom jedne nedelje.
Plastične flaše, kese, slamčice… Vau, bilo ih je mnogo više nego što sam mislila!
Bez grdnje, igrali smo se kao da tražimo blago: „Pogodi koliko smo ih danas pronašli!”
Ubrzo sam primetila i šta možemo da smanjimo. Da pijemo bez slamčice i nosimo svoju torbu u kupovinu.
Ako upotrebimo makar jednu plastičnu stvar manje, možda neka kornjača negde neće morati da zagrize plastičnu kesu.
Za vikend sam sa porodicom otišla na more i sakupljala stvari na plaži.
Saznala sam da je to igra u kojoj šetaš plažom i skupljaš ono što je more izbacilo na obalu.
Skupljali smo lepe školjke i zaobljene komadiće stakla, a uz njih i smeće.
Kad sam pomislila da je more malo čistije zahvaljujući onome što sam pokupila, baš sam se ponosno ispravila!
Kad smo stigli kući, od sakupljenih stvari za reciklažu napravila sam morske drugare.
Od čepa plastične flaše napravila sam kornjačin oklop, a od papira u boji šarene ribe.
Napisala sam i jedno kratko pismo svojim morskim drugarima.
„Žao mi je. Od sada ću vas dobro čuvati.”
Onu hobotnicu koju sam dodirnula u snu pozdraviću samo pogledom, izdaleka.
U sledećem snu volela bih da umesto crnog galeba sretnem galeba koji je opet sasvim beo i slobodno leti. Hihi.
▶ Pravi AR prikazi iz aplikacije WAGZAK JUMP
Upoznaj podvodni svet koji je Didi videla, pravo u AR prikazu
← Prevuci prstom u stranu
Često postavljana pitanja
P. Šta zagađuje more?
Tri stvari posebno štete moru. Nafta koja curi iz brodova, plastika koju bacamo i koja se raspada na sitne komadiće pa je ribe pojedu, i lov riba koje su još premale. Zato čuvamo more kada koristimo manje plastike i lovimo morske životinje tek kada dovoljno porastu i kada je lov dozvoljen.
P. Zašto ne smemo da dodirujemo hobotnicu sa plavim prstenovima?
Hobotnica sa plavim prstenovima ima lepe šare, ali i veoma jak otrov, pa ne smemo da je dodirujemo. U moru ima životinja koje lepo izgledaju, ali ih je opasno dodirivati. Zato je najbolje da ih gledamo samo očima, izdaleka. Kad vidiš morsku životinju koju ne poznaješ, prvo pitaj odraslu osobu i nemoj je tek tako dodirivati. Ta navika čuva i tebe i tvog morskog drugara.
P. Kako porodica može da se igra čuvara mora sa detetom kod kuće?
Prebrojte plastiku koju vaša porodica koristi tokom jedne nedelje, kao da tražite blago, i potražite načine da je koristite manje. Možete i da šetate obalom i skupljate smeće koje je more izbacilo. Lepa zabava je i pravljenje morskih drugara od stvari za reciklažu ili pisanje pisma morskim životinjama. Kad zajedno otkrivate i pravite stvari kroz igru, umesto da grdite dete ili mu stvarate osećaj krivice, ono će se mnogo radosnije uključiti.
Sledeći put donosim još jednu zabavnu priču o moru. S ljubavlju, Didi.